Трагови
Подигавши се са земље обливеном крвљу угледа своје тело како непомично лежи. Сада је по први пут приметио пар белега за које није знао да постоје. Један се састојао од три тачкице које су као три звездице подсећале на путоказ са неких старих мапа и налазио се мало испод врата. Други белег је, чинило му се, више био ожиљак само он у овом тренутку није могао да се сети где га је „добио“. Налазио се изнад десне плећке и личио је на склупчаног змаја. Угледавши те „знакове“ кроз главу му прође мисао да он уствари мало тога зна осеби. Лебдећи над својим телом осети потребу да рашири плућа и дубоко удахне вадух који му се чинио свеж као никада до сада...
У даљини се хоризонт спајао са небом и та линија се чак није могла ни разазнати. Сунце је пржило песак и на изглед убијало сваки облик живота који би покушао да опстане у овим суровим условима. Ипак испод те непрегледне масе песка дешавало се нешто необично. Капсула се окренула око своје осе и задрхтала. Због техничких проблема машина је почела да се прегрева. Вентили који су се отварали са спољашње стране нису могли бити одврнути. Прерано! Ствари су се одвијале прерано. Три хиљаде година пре одређеног датума!
Седећи на каменој позиди испред свог скромног дома умео је сатима размишљати о далеким пределима за које је чуо од непознатих људи који су пролазили туда. Пут их је доносио и односио док је он стајао уместу. Питао се која је његова улога на овом свету и није могао да нађе одговор. Често му се чинило да ће се једнога дана догодити нешто што ће битно изменити садашње стање ствари. Посматрајући јесење лишће брескве како из дана удан мења боје и лелуја ношено лаганим ветром напуштао би садашњост и бар се на тренутак налазио окружен палмама,маслинама, врелином поподневног сунца и звуком таласа у даљини. Корак по корак приближавао би се води али она би бивала са сваким његовим кораком пар центиметара даље. Водено пространство које је замишљао пред собом било је у потпуној супротности са оним што ће га дочакати у будућности. Дечачки снови које је снивао отворених очију распрснуће се као балончићи од сапунице за само пар година. Није био свестан места на којем стоји. Своју улогу, која му је намењена још док свет није био ни налик овом који данас познајемо, није могао ни да наслути. Сањај! Сањај док још...
Капсула се сада окретала нешто брже и вибрирала док око себе није направила празан простор од неколико центиметара. Песак је, на површини, неприметно подрхтавао у некаквом ритму и све више се загревао.
наставићу...